IZVOZ USLUGA KAO GENERATOR PRIVREDNOG RASTA SRBIJE: DINAMIKA IZVOZA USLUGA I SREDNJOROČNE PROJEKCIJE

Apstrakt

Suprotno onomo što je karakterisalo veći deo 20. veka, kada su benefiti industrijalizacije bili povezani sa rastom međunarodne robne razmene, koristi od međunarodne trgovine su trenutno dobrim delom generisane razmenom usluga. U ovom radu pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako podstaći transformaciju privrede koja bi omogućila veći relativni značaj izvozno orijentisanih uslužnih delatnosti, sa naglaskom na izrazito propulzivni IT sektor. Od 2000. do danas, udeo izvoza usluga u, inače brzo-rastućem, ukupnom izvozu je značajno uvećan, a taj rast je posebno bio intenzivan u poslednjoj deceniji (povećanje sa 26,4% 2014. na 33,6% 2024.). To se u velikoj meri može objasniti rastućim udelom izvoza IT sektora i projekcije NBS ukazuju na nastavak tog pozitivnog trenda. Širenje digitalizacije, koja se oslanja na IT sektor, značajan je generator rasta izvoza usluga i BDP-a, dominantno usled bržeg rasta totalne faktorske produktivnosti. Povećanje značaja izvoza usluga povezano je i sa njihovom dominantnom i rastućom ulogom u generisanju ekonomske aktivnosti, te se procenjuje da će uslužne delatnosti biti „odgovorne“ za čak tri četvrtine ostvarenog rasta BDP-a u 2027.

Na osnovu projektovanih realnih stopa rasta ukupnog izvoza i robnog izvoza 2024-29. izračunali smo realne stope rasta izvoza usluga. Uzimajući u obzir da je projektovana stopa rasta BDP-a u narednih pet godina 4,1%, dobijena prosečna stopa rasta izvoza usluga od 5,43% ukazuje da će isti, ceteris paribus, pozitivno uticati na rast BDP-a. Brža dinamika rasta izvoza usluga, u odnosu na stopu rasta BDP-a, je bila karakteristična i za prethodne 24 godine.